Psihosomatični životopisi
V. Roganović: Zumiranje praha
Ako život ne umem da prihvatim opušteno, onda treba da okrenem stvari i
da pustim da život mene primi opušteno - razmišlja junak jedne od "proza" Zoltana
Danjija u zbirci Psihosomatični zapisi (izdavač Etna, Senta, 2005, preveo
dr Sava Babić). Ova urbana krilatica ne može da škodi ni kao recept za pristup
u ove priče čiji autor, Zoltan Danji (1972, Senta), generacijski pripada
mlađoj prozi koja se danas stvara u Srbiji, a po senzibilitetu se nadovezuje
i na tradiciju Danjijeve maternje, mađarske literature, s osloncem na Belu
Hamvaša, čije su maksime poslužile i kao moto pojedinih ciklusa u ovoj knjizi.
Dalje
Zoltan Danji: Proćerdano bogatstvo
Po priči moga dede, u leto devetsto četvrte moj čukundeda, pokojni Demeter D. - nakon što mu je sin, odnosno moj pradeda, pokojni Kalman D. Pobegao od kuće, pošto nije mogao da podnese to što je roditeljski dom nakon smrti njegove drage majke, odnosno moje bivše čukunbabe, za njega ostao tek očeva kuća - svo svoje blago, dakle svu zemlju, stoku, kuću, svu pokretnu i nepokretnu imovinu, uključujući i salaše u Molskom Gunarašu i Alđi, nakon nepune dve nedelje pretvorio u novac, iznajmio zapregu kod najprestižnijeg staromoravičkog džambasa i odvezao se do grada Segedina, gde je u to vreme, tačnije približno mesec dana ranije, bio otvoren kasino za gospodu Eme Rek.
Vissza az oldal tetejére
Vissza a főoldalra
Kapcsolat
Linkek